КЛАДОВО
КЛАДОВО КРОЗ ВЕКОВЕ
Кладово се налази на крајњем североистоку Србије, на 933км десне обале Дунава и убраја се у старије градове Подунавља. Историја овог града веже се за многе народе, а први званични почеци везују се за римски војно – цивилни логор на лимесу Занес. У IV и V веку цео римски лимес као и Царство претрпели су велика разарања од најезде Гота и Хуна па су Словени, који су желели да се на ове просторе населе, на њиховим темељима подигли своје насеље под именом Новиград.
Изградњом турске тврђаве „Фетислам“ 1524. године, у време Сулејмана Законодавца, Новиград је све више губио словенски карактер. Под данашњим именом Кладово, град се први пут помиње у једном аустријском војном документу у коме је забележен напад хајдука 1596. године из Влашке на град и тврђаву. Највредније писано сведочанство о Кладову оставио је турски географ и путописац Евлија Челебија приликом свог боравка у Кладову. Због честих поплава цивилног насеља, које је било саграђено уз тврђаву, Кладово је у време кнеза Милоша, премештено на садашњу локацију.
Турци су кнезу Михаилу 19. априла 1867. године предали кључеве последњих шест утврђења, међу којима је била и тврђава Фетислам. Кључеви у Кладово стижу након седам дана, па се тим поводом 26. април прославља као Дан општине. Почетком 20. века Кладово је постало познато по грожњу, бостану и кавијару и означено је као бањско лечилиште и туристичко место, а његов прави економски развој почиње од 1964. године, када је отпочела ХЕ „Ђердап 1“.
Предлажемо вам
Трајанов мост
Остаци Трајановог моста и утврђења Понтес налазе се код села Костол, 5 km низводно од Кладова. Мост подигнут између 103. и 105. године нове ере, дело је сиријског архитекте Аполодора из Дамаска, а саграђено по наређењу Императора Трајана, и представља једно од најграндиознијих градитељских дела антике. Дужина моста са порталима износила је 1.133,90 m а део преко речног корита 1.097,5 m. Мост је био постављен на 20 стубова, био је широк 14 метара и сав је био поплочан дрвеним гредама.
Црква Светог Ђорђа
У Кладову је око 1735. године постојала мала црква Светог Георгија, у којој су се чували записи, захваљујући којима је и данас могуће објаснити неке делове историје православног живља овог краја, а можда чак и порекло имана града. Данашња црква Светог Ђорђа, изграђена је у време династије Обреновић, и то 1856. године, како би била освећена годину дана касније. Ова црква је једина у Кладову и у њој се и даље обављају верске службе. Црква организује и веронауку за децу и одрасле.
Археолошки музеј Ђердапа
Археолошки музеј у Кладову је основан и отворен 1996. године, као огранак – музеј у саставу Народног музеја у Београду, са задацима да прикупља, чува, стручно-научно документује, презентује и публикује, односно интерпретира културно наслеђе дунавског региона – Ђердапа. Богата и разнородна археолошка збирка Археолошког музеја Ђердапа обухвата временски распон од преко 10.000 година и велики број експоната данас је изузетна реткост чија вредност прелази границе наше земље.
Манастир Свете Тројице
У живописном подунавском крајолику на 20 километара од Кладова, подно брда у долини речице Шајне, смештен је манастир Свете Тројице, прозван Манастирица. Премда се сматра да је назив стекао по истоименом насељу, основано је претпоставити да је било обрнуто: село Манастирица, основано након сеобе и насељено Србима из области Црне Реке, те са Косова и Метохије, подигнуто је у близини монашке насеобине, по свему судећи, основане у XIV веку. По благослову митрополита тимочког Г. Иларона у августу 2024. године Манастирица је стекла статус метоха манастира Буково, од када у монашком подвигу на овом светом месту обитавају Јерођакон Марко и Монах Игњатије.
Тврђава Диана
Тврђава Диана је подигнута на самој обали Дунава, на узвишењу код села Сип. Изградња најранијег земљано-дрвеног утврђења везана је за долазак првих војних формација на Дунав почетком I века. Камено утврђење већих димензија настало је у време грађевинске активности императора Трајана. Пун назив овог места је “STATIO CATARACTARUM DIANA” – ДИАНА СТАНИЦА КАТАРАКТИ. Диана је Археолошко налазиште од изузетног значаја и као такво је под заштитом Републике Србије.